O Akitama
Istorija i poreklo
Prilično je kontravezno poreklo ove rase za koju se čak vezuju i neke legende. Najraširenije mišljenje je da američka akita vodi poreklo iz 17-og veka. U Japanu najpre je nastala rasa pod nazivom akita inu koja predstavlja preteču ove rase. Najpre su korišćene za lov na krupniju divljač. Kada su postale popularne i borbe pasa u Japanu akite su mešane sa mastifima kako bi se dobio masivniji i jači pas. Narednih godina usledila je stagnacija po pitanju popularnosti rase. Ponovo akite doživljavu rast popularnosti nakon Drugog svetskog rada kada se u Sjedinjenim Američkim Državama razvija poseban tip rase koji dobija nazim američka akita. Priznata je tek 2006-te godine i to kao japanska rasa koja se razvila u Sjedinjenim Američkim Državama.
Razlika od Akite Inu
Iako je američka akita nastala od akite inu, poznate japanske rase one se ipak dosta razlikuju što karakterno to i fizički. Američka aktia je dosta teža i višlja od japanske, i može se pojaviti u bilo kojoj boji dok je dozvoljena boja za japanske samo različite nijanse crvene. Pri tome ona nikada ne može imati crnu masku dok je kod američke to obavezna boja maske. Pored toga drugačiji im je i oblik glave, očiju, nosa, zuba… Fizičke karakteristike lako su primetne i bitno je istaći da se ove dve rase nikako ne smeju pariti jedna sa drugom.
Temperament
Izuzetno su pouzdani i važe za psi koji će obožavati svoga vlasnika. Ostale ljude mogu prihvatiti ali će biti odani i nepodmitivi samo prema jednoj osobi. Dobar je čuvar jer je veoma nepoverljiv prema nepoznatim osobama, a sjajno će se slagati i sa nešto manjom decom mada nije preporučljivo da ih ostavljate nasamo. Blage su naravi, osećajni i pažljivi. Veoma su inteligentni, a ženke imaju malo blaži temperament od mužijaka i biće dosta umiljatije i nežnije. Iako su ranije korišćeni za borbe po prirodi nisu agresivni psi. Odlično su se pokazali kao terapijski psi pa se koriste u modernoj psihologiji. Uz pravilnu socijalizaciju dobro će se slagati sa drugim psima i životinjama.
